Metal - uopšteno

Heavy metal je žanr rok muzike. Odlikuje se agresivnim i žestokim ritmom i veoma pojačanim i distorziranim zvukom gitara, najčešće sa pretencioznim tekstovima i virtuoznom sviračkom tehnikom. Hevi metal je nastao pod uticajem hard roka, ali je manje komercijalan, agresivniji i često sa bržim ritmovima. U hevi metalu su mogu osetiti i uticaji bluza, progresivnog roka i mnogih drugih stilova. Hevi metal grupe su sastavljene skoro isključivo od gitarista, basista i bubnjara. Vrhunac popularnosti beleži 80-tih godina prošlog veka.Osnovna obeležja hevi metala su dominacija gitara i izražen ritam. Međutim, u svakom od podžanrova hevi metala jedna ili više navedenih karakteristika izostaje, pa se ti podžanrovi u manjoj ili većoj meri razlikuju od originalnog hevi metala.Prema "AllMusic.com "... u mnoštva raznih žanrova i podžanrova rokenrola, jedino su u hevi metalu glasnoća zvuka, "mačizam" i teatralnost dovedeni do krajnosti".

Najčešća postava nekog hevi metal sastava sastoji se od bubnjara, basiste, ritam gitariste, solo gitariste i pevača (koji ne mora svirati neki od instrumenata). U pojedinim vrstama hevi metala koriste se i klavijature, dok ih drugi žanrovi zanemaruju, iako pojavom i razvojem novih podžanrova klavijature postaju sve popularnije. Zvuk gitare koji ima jaku distorziju, glavno je obeležje hevi metala i način da se dobije moćniji, "teški" zvuk. Nešto kasnije, hevi metalom počinju dominirati mnogo kompleksnije solo deonice i gitaristički rifovi. Hevi metal gitaristi koriste "svip-piking", "taping" i ostale usavršene tehnike brzog sviranja tako da je kod mnogih podžanrova virtuoznost potisnula jednostavnost. Takođe, kao posledica brzog tehnološkog razvoja pojavile su se mnogi novi načini generisanja veštačkog gitarskog zvuka.

Pevači metal muzike se stilski značajno razlikuju. Njihove glasovne mogućnosti i stilovi kreću se od klasičnog hevi metal vokala Roba Halforda iz grupe Džudas prist (raspon glasa od nekoliko oktava) i klasičnog vokala Brusa Dikinsona iz grupe Ajron mejden pa do namerno hrapavog glasa Lemija Kilmajstera iz grupe Motorhed, koja kombinuje hard rok zajedno sa hevi metalom, i mešanja metala sa operskim vokalom (grupa Najtviš i druge).

Počevši sa grupom Hu (koja je svojevremeno, u Ginisovoj knjizi svetskih rekorda ponela epitet "najbučnije rok grupe na svetu") i Džimijem Hendriksom, rani hevi metal sastavi postavili su standarde za jačinu zvuka na koncertima.Kasnih sedamdesetih postalo je popularno korišćenje dve solo gitare, trend koji su prvi uveli sastavi Tin Lizi i Džudas prist. Bez obzira na činjenicu da su dve gitare istovremeno nešto ranije koristile grupe Višbon eš, Skorpions i AC/DC smatra se da je grupa Tin Lizi bila prva koja je dve solo gitare inventivno inkorporisala u svoj hevi metal zvuk. Nešto kasnije, to isto su učinili momci iz grupe Džudas prist, ali ovog puta sa dve ritam gitare.

Vrlo važan aspekat hevi metala je vizuelni stil odnosno imidž. Omoti albuma i scenski nastupi imaju isto tako važnu ulogu kao i muzika, iako se često muzika ističe u prvi plan. Saradnjom sa hevi metal muzičarima mnogi umetnici nastoje da što raznovrsnijim nastupom u javnosti privuku publiku i potencijalne kupce. S obzirom na navedeno, mnogi smatraju da je hevi metal jedan od umetnički najsloženijih muzičkih žanrova, složeniji od bilo kojeg drugog umetničkog pravca. Dok se umetnička slika percipira vizuelnim putem a simfonija čulom sluha, imidž nekog hevi metal sastava i uobičajene teme o kojima govori njihova muzika izražavaju se preko umetnički zamišljenih omota albuma, scenskog nastupa, dominantnog raspoloženja u tekstovima pesama i načina oblačenja članova grupe, te, naravno, muzike koju izvode.

Istoričari rok muzike nastoje dokazati da je hevi metal od zapadne pop muzike preuzeo elemente eskapizma, odnosno bekstva od stvarnosti koji se ogleda u futurističkim i fantastičkim tekstovima pesama, dok je od afroameričkog bluza prihvatio realističnije elemente vidljive kroz insistiranje na gubitku, depresivnosti i usamljenosti.

Ako su auditivni i tematski aspekti hevi metala uglavnom pod uticajem realizma pokupljenog iz bluza, onda su imidž i vizuelne komponente pretežno pod uticajem fantastike zapadnog popa. Teme tame, zla, snage i apokalipse su, zapravo, metafore za stvarne životne probleme. Kao reakcija na „ljubav i mir“, parolu hipijevske supkulture šezdesetih godina, hevi metal je tipičan predstavnik kontrakulture gde tama potiskuje svetlost i gde je srećan završetak u popu zamenjen slikama gole realnosti koja nije uvek tako bezbrižna kao što izgleda. Iako obožavaoci tvrde da tematika mraka ipak nije dominantna u hevi metalu, mnogi kritičari optužuju ceo žanr zbog insistiranja na negativnim aspektima stvarnosti.

Hevi metal obrađuje mnogo „teže“ teme negoli tipični pop pedesetih, šezdesetih i sedamdesetih godina sa naglaskom na ratu, nuklearnom uništenju, zagađenje životne sredine, te političkoj i verskoj propagandi. Pesme „War Pigs“ grupe Blek sabat, „Killer of Giants“ Ozija Ozborna, „... And Justice for All“ (kao i pesma „Disposable Heroes“) grupe Metalika, „Two Minutes to Midnight“ sastava Ajron mejden, te mnoge pesme grupe Sistem of a daun su primeri ozbiljnih doprinosa hevi metala raspravi o stanju stvari. Ovi doprinosi ponekad su isuviše pojednostavljeni zbog činjenice da je poetski rečnik hevi metala obična sužen na dihotomije tipa svetlo-tama, nada-beznađe, dobro-zlo, što ne ostavlja baš previše prostora za nijanse. Grupe iz podžanra pauer metala (kao npr. Manover) ne uklapaju se u taj mračni stereotip pošto su njihovi tekstovi i muzika bombastični i optimistični. Poklonici pauer metala (kao i same grupe) smatraju da bi metal muzika trebala biti inspirativna i uzdizati celokupnu muziku na viši nivo.

Što se tiče klasične muzike, najveći uticaj na hevi metal imali su barokni, romantičarski i modernistički kompozitori kao što su Bah, Paganini, Vagner i Betoven, a u manjoj meri Mocart ili Hajdn. Još ranih sedamdesetih Riči Blekmor, gitarista grupa Dip perpl i Rejnbou, eksperimentisao je na svom gitarističkom usavršavanju crpeći inspiraciju iz klasične muzike, da bi ga pratili Randi Rouds i Juli Džon Rot koji su osamdesetih godina tu inspiraciju tražili u osamnaestom veku, pogotovu u pogledu brzine sviranja i tehnike, a Ingve Malmsten, hevi metalac "klasičar", svojom je sviračkom virtuoznošću inspirisao mnoge neoklasične umetnike kao što su Majkl Romio, Majkl Andželo Batio i Toni Mekalpajn.

Neki muzički eksperti (a i hevi metal muzičari) naglašavaju važnost tritona u hevi metalu, pri čemu se pod tritonom misli na disonantni interval koji se sastoji od osnovne note i povišene četvorke/snižene petice što daje "težak", "đavolski" zvuk, tako uverljiv da se pretpostavlja da je u srednjovekovnoj muzici taj ton nazivan „Diabolus in Musica“ ("đavo u muzici"). Ovaj provokativni "triton" često su koristili romantičarski kompozitori i definitivno se odomaćio u bluz skali (za razliku od pentatonske skale) te je postao neizostavni elemenat "metalske" tradicije i temelj njegovih solo deonica i rifova (najpoznatiji primer je istoimena kompozicija grupe Blek sabat).

Kasniji, barokni period zapadne umetničke muzike takođe je često prelaman kroz prizmu gotike. Na primer, u kompoziciji „Mr. Crowley“ Ozija Ozborna i gitariste Randija Roudsa koristi se i orguljama nalik sintesajzer i baroknom muzikom inspirisane gitarske solo dionice da bi se stvorila odgovarajuća atmosfera za Ozbornove stihove posvećene okultisti Alisteru Krouliju. Uvod u Roudsovu album iz 1981., „Dairy of a Madman“, u stvari je prerađen odlomak iz dela „Etude #6“ klasičnog kubanskog kompozitora dela za gitaru Lea Brouvera.

Rouds se, kao i mnogi drugi gitaristi iz osamdesetih godina, iskreno angažovao da promoviše muzičku teoriju kao ozbiljnu, primenjenu nauku, a pomogao je da se u to vreme slabašno izdavaštvo časopisa za učenje sviranja gitare postavi na zdrave osnove (kao što je časopis Guitar for the Practicing Musician). Naravno, u većini slučajeva metal muzičari koji su od klasične muzičke umetnosti pozajmljivali tehničke ili izražajne finese nisu ni nastojali da postanu klasični muzičari.

U enciklopediji "Enkarta" navodi se da „kad bi tekst bio povezan sa muzikom, Bah bi mogao napisati muzičke ekvivalente verbalnih ideja“, a progresivne grupe kao što su Emerson, Lejk i Palmer i Hu istraživale su ovaj međuodnos i pre nastanka hevi metala. Pošto se hevi metal uglavnom bavi apokaliptičnim temama i prizorima moći i mraka, sposobnost uspešnog prenošenja verbalnih zamisli u muziku često se drži presudnom za održavanje autentičnosti i kredibiliteta samog žanra. Dobar primer za navedeno je album grupe Ajron mejden Powerslave. Na omotu albuma prikazan je jedan dramatičan prizor iz starog Egipta dok se većina pesama na albumu bavi temama života i smrti, uz odgovarajući zvučnu podlogu, uključujući i kompoziciju „The Rime of the Ancient Mariner koja je zasnovana na pesmi Samjuela Tejlora Kolridža. Stiv Haris, basista Ajron mejdena, navodi Raš i Jes, grupe progresivnog roka, kao one koje su najviše uticale na njegov rad, a treba naglasiti da album grupe Raš iz 1977. sa nazivom „A Farewell to Kings“ sadrži dvanaestminutnu pesmu „Xanadu“ takođe inspirisanu Kolridžovom pesmom, a koja je nekoliko godina prethodila kompoziciji grupe Ajron mejden.

Nepoznato je poreklo izraza "hevi metal" (teški metal), barem kada je u pitanju oblast muzike. Ovaj termin vekovima je korišćen u hemiji i metalurgiji i sa tim značenjem zabeležen je i u Oksfordskom rečniku engleskog jezika. Sintagma "hevi metal" u savremenoj se kulturi prvi put pojavljuje u delima poznatog pisca kontrakulture Vilijama Barouza. U svom romanu „Mekana mašina“ (engl. The Soft Machine), objavljenom 1962. godine, Barouz čitaocu predstavlja lik "Uranca Vilija, hevi metal (teškometalnog) derana". U romanu "Nova ekspres", objavljenom dve godine kasnije, Barouz detaljnije razrađuje temu, pri čemu termin "hevi metal" koristi kao metaforu za teške droge.
Vikicitati „Sa svim svojim bolestima i orgazmičkim drogama i sa svojim aseksualnim, parazitskim formama života - narod Hevimetalaca sa Urana živeše obavijen hladnjikavom, plavom izmaglicom dezintegrisanih papirnatih novčanica - a Ljudi insekti sa Minrauda, pak, svojom metalnom muzikom.“

S obzirom na period u kojem su objavljeni ovi romani (70-te godine prošlog veka), malo je verovatno da je Barouz termin "hevi metal" svesno dovodio u vezu sa rok muzikom. S druge strane, Barouzovi romani su verovatni uticali na daljnju upotrebu ovog termina.

Prvu pojavu termina "hevi metal" u nekoj pesmi zabeležena je 1968. godine u jednom stihu ("heavy metal thunder" (teškometalna grmljavina)) kompozicije „Born to be Wild“ američke rok grupe Stepenvulf.[3]

U knjizi "Istorija hevi metala" tvrdi se da termin potiče iz govora hipija, pri čemu heavy označava svako mračno raspoloženje dok metal detaljnije objašnjava vrstu tog raspoloženja ("metalnoteško").

Reč "heavy" (sa značenjem ozbiljnog ili dubokoumnog) nešto ranije ulazi u sleng kontrakulture i bitničkog pokreta i odnosi se na "tešku muziku", posebno onu sporijeg tempa koja je, u stvari, bila samo glasnija varijacija standardnog pop izraza; u stvari, rok grupa Ajron baterflaj ("Gvozdeni leptir") prva je započela taj trend 1967. godine objasnivši svoje ime na omotu prvog albuma na sledeći način: "iron (gvozdeni) - simbolizuje nešto teško - kao u zvuku na primer; butterfly (leptir) - nešto lako, privlačno i nestalno . . . dakle, stvar koja se lako da izmaštati." Album grupe objavljen 1968. nazvan je „Heavy“. Daljnja sudbina termina "hevi metal" verovatno je određena činjenicom da je grupa Led cepelin (srpski: Olovni cepelin) stavila teški metal (olovo) u svoj naziv (ovaj pomalo šaljiv naziv grupa barem delomično duguje zajedljivoj opasci Kita Muna, bubnjara grupe Hu, da će novoformirana grupa vrlo brzo potonuti kao "lead balloon", odnosno, olovni balon).

Tih godina (kasnih šezdesetih) engleski grad Bermingam bio je centar teške industrije pa su se javila mišljenja (s obzirom na činjenicu da da je nekoliko rok grupa (Led cepelin, Muv, Blek sabat) poreklom iz Bermingama ili njegove okoline) da bi termin "hevi metal" mogao biti povezan sa tom industrijskom granom. U biografijama grupe Muv tvrdi se da je zvuk njihovih "metalnih" gitarskih rifova bio u to vreme prilično popularan u tim krajevima.
Omot albuma Club Ninja grupe Blu ojster kalt

Sandi Perlman, prvi producent, menadžer i tekstopisac grupe Blu ojster kalt tvrdi da je baš on 1970. godine među prvima u rok muziku uveo izraz "hevi metal".

Čas Čandler, bivši menadžer grupe Džimi Hendriks ekspirijens plasirao je teško održivu hipotezu o poreklu žanra. Naime, on je u emisiji televizijske kuće PBS "Rok end rol", 1995. godine, tvrdio da je "... taj termin (hevi metal) prvi put bio upotrebio muzički kritičar časopisa Njujork tajms u recenziji jednog Hendriksovog koncerta" pri čemu je, za autora članka, muzika grupe Džimi Hendriks ekspirijens bila "... kao slušanje teškog metala koji pada sa neba." Ipak, tačan izvor ove tvrdnje nikad nije pronađen tako da je njena pouzdanost upitna.

Prva pouzdana upotreba termina "hevi metal" kao muzičkog žanra zabeležena je u rok časopisu Krim u broju od 17. maja 1971. godine i to u recenzije dela Ser Lorda Baltimora "Dolazi kraljevstvo". U jednom delu recenzije stoji: "Lord Baltimor je, izgleda, u ovoj knjizi upotrebio sve svoje najbolje teškometalne trikove". Dejvid Marš i Lester Bangs, muzički kritičari časopisa "Krim", potom se često koristili taj izraz u svojim recenzijama, posebno onim koje se odnose na grupe Led cepelin i Blek sabat.

Pojava "hevi metala" u početku je bila dočekana sa podsmehom, ali je novi žanr ubrzo bio prihvaćen. U to vreme već etablirani bendovi (kao što je Dip perpl na primer) koji su imali svoje ishodište u popu i progresivnom roku, vrlo brzo su se preobrazili u ortodoksne "hevimetalce" agresivno uvodeći u svoj scenski nastup distorzirani zvuk i gomilu pojačala.